Kaloper

Kaloper

Tanacetum balsamita

Koristi se:

Kod bakterijskih infekcija, ešerihija, u kombinaciji sa drugim antisepticima (breza, vranilova, bosiljak, hajdučka, kantarion).

Upotreba:

Jedna kašičica usitnjene biljke se prelije sa 100ml vrele vode, ocediti posle 10 minuta, piti ne zaslađeno, jedanput dnevno, u gutljajima, najviše 7 dana.

Dragica Milšević

381 (0) 62 1133208

KALOPER (Chrysanthemum balsamita – Tanacetum balsamita L.)


Kaloper pripada porodici glavočika (Familiae Compositae) 

Prirodni je: aperitiv, antiseptik, antibakterik, adstrigent, antispazmatik, antiheletik, depurativ, digestiv, diuretik, holagog, insekticid, karminativ, laksativ i sedativ. 
 
 Drugo ime za kaloper je božja plahtica, a strani su mu nazivi: engleski -Alecost, Balsamite, Costmary, Yellow Feverfew; francuski - Herbe-au-coq Menthe-de-Notre-Dame, Tanaisie balsamite; njemački - Balsamkraut, Marienbalsam Riechblättchen Schmeckablaadl Marien balsam – Riechblättchen – Schmeckablaadl slovenski: dišeća balzamovka, srpski: goloper, kaloper, talijanski - Erba-amara balsamica. 

KARAKTERISTIKE BILJKE 
   Opis: trajna mirisna biljka koja naraste i do 1 metar visine. Listovi su ovalnog oblika, a na rubovima nazubljeni. Na vrhu stabljike razgranato se razvijaju cvjetne žute glavice. Korijen je razgranat. 
   
Vrijeme cvatnje: travanj – kolovoz. 
   
Miris i okus: balzamičan miris po matičnjaku i aromatičan okus. 
   
Stanište: vrtna uzgojena biljka na sunčanim mjestima u vrtu. 
   
Branje i prerada: sabire se cijela biljka u cvatu i listovi prije cvatnje. Suši se brzo na mjestu jakog strujanja toplog zraka. 

Biljku je potrebno pohraniti u hermetičku ambalažu. 
   
Ljekoviti sadržaj: eterično ulje, borneol, kamfor, tanacetin, od kiselina taninska, limonen, tujon, pinokarvon,... 

  U našim seoskim krajevima kaloper predstavlja simbol djevojke spremne za udaju koja tom prilikom za pojasom nosi stručak kalopera. 

Legenda također govori o pijenju čaja kalopera tijekom dva tjedna, nakon čega se sigurno može zatrudnjeti. 
   
Ljekovito djelovanje:
Kaloper je omiljena i rado uzgajana vrtna biljka seoskog domaćinstva. 

Listovi kalopera tradicionalno se koriste za liječenje: 
   • želuca i crijeva (poremećaj varenja hrane, poremećaj probave, jačanje želuca, nametnici, hemoroidi, slabi apetit, grčevi crijeva, nadutost, zatvor, dizenterija,...), 
   • ženskih tegoba (za izazivanje mjesečnice, amenoreja, grčevi maternice, infekcije, tegobe začeća,...), 
   • jetre i žuči (masna jetra, slab rad, slaba jetra) 
   • bubrega i mjehura (infekcije, slab mjehur, za jačanje mjehura,...) 
   • kože (kod uboda insekta i ugriza otrovnih životinja – stavljaju se oblozi, raznih rana,..), 
   • nametnika u kosi (uši), 
   • groznice, 
   • vodenih bolesti (ascites, edemi,...), 
  
Cvjetovi kalopera koriste se za liječenje: 
   • bubrega i mjehura (poremećaji mokrenja, izazivanje mokrenja, protiv infekcija,...), 
   • pluća (nazeb, bronhitis, gripa, kašlj,...). 

  Zapadna pučka medicina koristi ovu biljku kao: 
- antiseptik, 
- antibakterik, 
- adstrigent, 
- aromatik, 
- diuretik, 
- laksativ, 
- insekticid,
- te za liječenje edema, 
- grčeva, 
- nečistoća na koži, 
- nadutosti, 
- raznih rana, 
- vodenih bolesti, 
- želučanih tegoba, 
- ženskih tegoba,... 
  
Kaloper je nekad bio omiljeni začin Europe, i to posebice u Engleskoj i Francuskoj, u kojima je bio sastavni dio miješanih salata. 

Listovi su se koristili za aromu juha, sireva, kolača i piva. 

U našim krajevima rabi se kao začin juhama, varivu i slasticama.



ČAJ se pripravlja od 1 jušne žlice listova i 2 dl vode 
   Priprema se tako da vrućom vodom prelijemo bilje, poklopimo i pustimo da odstoji 15 minuta i procijedimo. 
   Pijemo 2-3 šalice čaja dnevno. 
   
TINKTURA se radi od alkohola a upotrebljava se za liječenje gore navedenih bolesti.
   Uzimamo 10 – 15 kapi 3 puta dnevno uz malo vode ili čaja. 
   

   
KONTRAINDIKACIJE:  Nisu poznate.  


Ovaj članak je posuđen sa web-stranice Novog lista. 
Autor članka je gospodin Ivan Lesingera, homeopata i fitoterapeut iz Rijeke! 
Kontakt mail za autora je: Ivan LESINGER, lesinw@yahoo.com
Za "Domaću biljnu ljekarnu" pripremio i postavio Lakky, 16.12.2009 
Kontakt adresa: lakky63@gmail.com  

Kaloper uzgajam u svom vrtu. Moja supruga koristi u kuhinji kod svih vrsta jela. 
Od njega radim tinkturu za svoje osobne potrebe i za izradu mixtura u liječenju 
raznih želučanih tegoba.

 

 

 KALOPER (Tanacetum balsamita )

  lakky on čet 5 lip - 16:56

KALOPER (Tanacetum balsamita )
Zeljasta trajnica s poleglim podzemnim stabljikama iz kojih izbijaju čuperci velikih, duguljastih listova prekrivenih bijelo-pustenastim dlakama. 
Uspravne stabljike nose brojne glavice sa žutim, a često i vanjskim bijelim cvjetovima. 

Cvate od srpnja do rujna. 
Kaloper je dosta česta vrtna biljka, podrijetlom s Istoka. 
Čitava se biljka jako razrastava po tlu, poput nekog prekrivača ukrašava vrtove, a snažno i ugodno miriše te je vrlo obljubljena kao vrtna krasnica. 
Uzgajaju je i u našim, naročito tradicionalnim vrtovima.

Ljekovita svojstva i primjena. 
Ljekoviti su prvenstveno listovi, ali i cvjetovi, beremo ih u vrijeme cvatnje. 
Zbog bogatog sadržaja mirisnih i ljekovitih eteričnih ulja moramo ih sušiti pažljivo, na zraku i u sjeni. 

Rabi se za: 
- poboljšavanje probave, 
- djeluje protiv nadimanja i 
- pospješuje menstruaciju. 

Cvjetovi se uzimaju i za izradu čajnih mješavina za liječenje bubrežnih bolesti i otezanog mokrenja. 

Mirisni listovi djeluju osvježavajuće u različitim čajnim mješavinama. 

Preneseno iz knjige Božja biljna ljekarna od patera J. Marčinkovića

Petrovac

Petrovac

Agrimonia eupatoria

Koristi se:

Za bolje varenje, kod proliva, za pojačano lučenje žuči, kod uroloških problema, malokrvnosti, upale grla, bešike, creva, za zarastanje posekotina, proširenih vena, reumatizma, gihta, za otklanjanje polipa u grlu i crevima.

Upotreba:

Jedna kašika usitnjene biljke preliti sa 100ml vrele vode, posle 20 minuta ocediti i piti 14 dana pre jela.

Dragica Milšević

381 (0) 62 1133208

Петровац (биљка)

Из Википедије, слободне енциклопедије

За друга значења, погледајте Петровац (вишезначна одредница).

петровац
Agrimonia eupatoria
Систематика
царство: Plantae потцарство: Tracheobionta раздео: Magnoliophyta класа: Magnoliopsida поткласа: Rosidae ред: Rosales породица: Rosaceae род: Agrimonia врста: A. eupatoria
Биномијална номенклатура
Agrimonia eupatoria L., 1753
Екологија таксона
Животна форма: H (хемикриптофита)
Портал Биологија

Петровац (рањеник, трава целог света, ситни чичак, мали чичак, чичак, март, руричица, турица, џигеричњак), лат. Agrimonia eupatoria, биљка је из породице ружа (Rosaceae).

Научно име (биномијална номенклатура) дато је:

• за род од грчке речи agros = поље и mone или meno што значи место, станиште;
• за врсту од грчке eupatorium у част Митридата Еупатора, понтског владара који се у I веку п. н. е. бавио изучавањем лековитих биљака.

• Синоними:
  • Agrimonia procera Wallr.
  • Agrimonia odorata auct. non Mill.

Садржај

  [сакриј] 

• 1Опис биљке
• 2Станиште
• 3Хемијски састав лека
• 4Употреба
• 5Литература
• 6Спољашње везе

Опис биљке[уреди]

Стабљика је неграната, израста из приземних листова који образују розету и достиже висину до 1m. Остали листови на стаблу су наизменично перасти и по ободу грубо назубљени. Читава биљка је покривена длачицама. Цветови су петоделни и сакупљени на врху стабла у густе, класолике гроздове жуте боје. Биљка цвета од VI do IX месеца.

Станиште[уреди]

Петровац је веома распрострањена биљка у Европи и на Балкану и најчешће се може наћи у брдско-претпланинским пределима. Погодују јој сува и осунчана места каква су она поред листопадних шума, на међама, поред шибљака или на ливадама, пољима и слично.

Хемијски састав лека[уреди]

Као лек се користи цео надземни део биљке у цвету (Agrimoniae herba) који се сакупља на самом почетку цветања.

Садржи највише танина (до 21%) па се сматра типичном танинском биљком. Поред тога биљка је богата још и:

• органским киселинама: никотинском, палмитинском, стеаринском и кременом;
• витаминима: Ц, Б1 и К
• флавоноидима: апигенином, кверцетином и др.
• тритерпене
• горким материјама;
• етарским уљем (око 2%) и др.

Употреба[уреди]

Као типична танинска биљка употребљава се код дијареје, унутрашњих крварења и за справљање декокта за испирање уста и грла. Осим тога добра је и за смиривање цревних колика, а помаже и код упале мокраћних путева и уопште код проблема у мокрењу. неки народи је користе за лечење различитих кожних болести какве су нпр. алергијске реакције, младалачки дерматитис и др.

Експерименти на животињама су доказали антитуморску способност петровца па се у народној медицини примењује за лечење цревних полипа, као и различитих облика гинеколошких болести (миоми, ранице, тумори).

Majčina dušica

Thymus serpyllum

Koristi se:

Kod problema sa disajnim organima, bronhitisa, kašlja, za bolje varenje, protiv proliva i crevnih parazita, protiv bakterijskih i virusnih infekcija, za uživanje.

Upotreba:

Jednu kašiku ustinjene bilje preliti sa 100ml vrele vode, ocediti posle 20 minuta, piti 3 puta dnevno po šolju čaja, može sa medom i limunom.

Dragica Milšević

381 (0) 62 1133208

Majčina dušica

Autor: prim.dr Božidar Kovačević   

Latinski naziv: Thymus serpyllum 

Drugi nazivi: babina duša, babja dušica, bakina dušica, bukovica, vreskovina, vrisak, divlji bosiljak, dušicina, dušicka, materina dušica, materka, tamjanika, čubrić, maternika, poljski timijan, poponac, vrisak.Čaj od majčine dušice koristi se višenamenski.

Izgled biljke

Majčina dušica je trajna 20-30 cm visoka, grmasta biljka. Listovi su nejednake veličine i oblika, od linearnih do okruglastih, jajastih, suličastih, po rubu celi, grubi, gotovo kožasti. Roze do lila cvetovi stvaraju na vrhovima stabljike okrugle cvetove, jakog i prijatnog mirisa. Raste na sunčanim suvim padinama, kamenjarima, pašnjacima, livadama, u parkovima, vrtovima, na poljima, uz puteve i uz more.

Lekovitost majčine dušice

Lekoviti sastojci nalaze se jedino i isključivo u listu i cvetu majčine dušice.

Majčina dušica je jak antiseptik za unutrašnje organe, organe za disanje i urogenitalne organe.
Biljka daje snagu koja stimuliše psihičke i fizičke funkcije, a deluje kod oboljenja kao što su:
- razne neuroze
- depresije, neurastenije, alkoholizam - za njih je majčina dušica pravi lek. U narodnoj medicini preporučuje se u lečenju alkoholizma jer posle uzimanja čaja dolazi do povraćanja, a osoba koja pije gubi volju za daljim uživanjem alkohola
- zatim se koristi kod slabosti i seksualnih smetnji jer pojačava, stimuliše seksualne funkcije
- kod plućnih oboljenja kao što su astma, bronhitis, emfizem, tuberkuloza uzima se čaj ili sirup od majčine dušice jer delujevišenamenski: kao ekspektorans (rastvara sluz, katar) koji olakšava iskašljavanje, kao antiseptik koji umiruje jak kašalj, kao antiseptik koji sprečava širenje infekcije tj deluje antiinflamatorno
- za ženske bolesti se koristi kao emenagog (podstiče i reguliše menstruaciju), antiseptik (za infekcije materice)
- koristi se i za lečenje migrene, bolesti bešike, bubrega, želuca (grčevi), anemije, angine, difterije, padavice, kijavice, nesanice, reume.

Majčinu dušicu ne bi smele uzimati osobe sa komplikacijama žuči, sa akutnim čirom na želucu, osobe slabog želuca i sa komplikacijama na jetri.

Matičnjak

Matičnjak

Melissa officinalis

Koristi se:

Nesanice, nervoze, histerije, neuralgije, neurastenije, nadimanja, dečijih proliva. Prirodni bensedin.

Upotreba:

Jednu kašiku ustinjene bilje preliti sa 100ml vrele vode, ocediti posle 20 minuta, piti 3 puta dnevno po šolju čaja, može sa medom i limunom.

Dragica Milšević

381 (0) 62 1133208

Матичњак

Из Википедије, слободне енциклопедије

матичњак
матичњак
Систематика
царство: Plantae раздео: Magnoliophyta класа: Magnoliopsida ред: Lamiales породица: Lamiaceae род: Melissa
Биномијална номенклатура
Melissa officinalis L.
Екологија таксона
Портал Биологија

Матичњак (пчелиња трава, маточина, пчелињак, лимун трава) или лат. Melissa officinalis је лековита, ароматична биљка из породице уснатица (Lamiaceae).

Садржај

  [сакриј] 

• 1Опис биљке
• 2Дрога и хемијски састав
• 3Лековито дејство
• 4Галерија
• 5Спољашње везе
• 6Литература

Опис биљке[уреди]

Вишегодишња зељаста биљка са кратким ризомом и подземним столонама. Стабло је усправно, длакаво или голо и четворострано. Листови су светлозелени, јајасти са ободом који је грубо тестераст и распоређени су наспрамно. Цветови су сакупљени по 3-10 у пазуху вршних листова. Цветови су двоусни бели, светлољубичасти или жути. Биљка мирише на лимун, отуд назив лимунова трава. Назив пчелиња трава биљка је добила јер су чести посетиоци пчеле. У питању је вишегодишња биљка, чији је век трајања од 5 до 10 година. Формира жбун, бокори се. Из семена се производи расад, који се расађује на 25 цм. Расађивање може да се спроведе и преносом већ оформљеног корена тј. подземног дела биљке на нову парцелу. Биљка се коси најмање 2 пута годишње. Може да буде и врло декоративна саксијска биљка, пријатног мириса.

Дрога и хемијски састав[уреди]

Матичњак се користи у народној и званичној медицини и то његови листови и етарско уље. Скупљају се вршни делови биљке на самом почетку цветања - лист и стабљика (корен не), суше се и прерађују. Листови садрже етарско уље (0,02-0,2%) чији садржај варира зависно од генетског потенцијала и поднебља на коме биљка расте. Користи се у облику чаја, биљних капи или етарског уља.

Лековито дејство[уреди]

Ова биљка се традиционално употребљава у српском народу. Етарско уље је седатив (средство за умирење) и карминатив (средство против надувености стомака), а може и да се утрљава споља против реуматизма и неуралгија. Веома је цењено у парфимеријској индустрији, а и користе се против убода комараца. Поред у ове сврхе, матичњак се користи и код неуроза желудачно-цревног система, психовегетативних болести срца, мигрене. Доказано је и његово антимикробно дејство посебно на вирусе херпеса.

Rusa

Chelidonium majus

Koristi se:

Deluje antigljivično, antiseptično, antibakterijski, antivirusno. Koristi se kod bolesti jetre, želuca, creva, bubrega, kandide, bradavica. Deluje antitumorski, za zarastanje rana na koži i sluzokoži.

„Lek ili otrov u zavisnosti u čijim se rukama nađe“ – Tucakov

Upotreba:

Kod tumora – jedan gram suve biljke preliti sa 500ml vrele vode, ocediti i posle 5 minuta piti zaslađen 3 puta dnevno po šoljicu.

Dragica Milšević

381 (0) 62 1133208

Rusa

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije

? Rusa
Status zaštite
Sistematika
Carstvo: Plantae Divizija: Magnoliophyta Razred: Magnoliopsida Red: Ranunculales Porodica: Papaveraceae Rod: Chelidonium Vrsta: C. majus
Dvojno ime
Chelidonium majus L.
Područje života
Sinonimi
vidi tekst

Rusa (rosopas, lastina trava, lišavica, lišajnica, zmijino mlijeko, lastavičina suza) ili lat. Chelidonium majus je biljka iz porodice makova (Papaveraceae).

Sinonimi:

• Chelidonium hematodes
• Chelidonium luteum
• Chelidonium murale
• Chelidonium ruderale

Opis biljke[uredi - уреди | uredi izvor]

Višegodišnja je zeljasta biljka uspravnog stabla koje se obraslo oštrim strčećim dlakama. Listovi su krupni, neparno perasto dijeljeni, na naličju sivi i dlakavi. Donji listovi su sa drškom, a gornji bez (sjedeći su). Cvjetovi su žuti, sakupljeni na vrhovima stabla u rijetke štitaste cvati. Krunični i čašični listići lako opadaju, a prašnika ima veliki broj. Plod je izdužena čahura. Svi dijelovi biljke sadrže otrovan žutonarančasti sok.

Sastav[uredi - уреди | uredi izvor]

U žutom soku rusa sadrži veliki broj različitih alkaloida, od kojih su neki srodni opijumu maka. Najbogatiji alkaloidima je korijen (do 3%), dok se u stablu nalazi manje - do 1%. Zbog prisustva velike količine alkaloida mnogi fitoterapeuti smatraju ovu biljku otrovnom i pogodnom samo za vanjsku upotrebu. Toksičnost uglavnom potječe od alkaloida heleritrina. Osim alkaloida ona sadrži i saponine, organske kiseline (helidonsku, limunsku, jabučnu idr.), flavonoide, proteolitičke enzime (razlažu bjelančevine) i dr.

Upotreba[uredi - уреди | uredi izvor]

Rusa se upotrebljava u liječenju bolova u stomaku, bolesti jetre (hepatitis), usklađivanju rada probavnog sustava, a djeluje i na bakterije. Postoje i podaci o citostatičkom djelovanju ove biljke pa se njen žuti sok (latex) tradicionalno koristi u skidanju bradavica, žuljeva, lišaja, ekcema i drugih promjena na koži. Također se u narodnoj medicini koristi za liječenje tumora i promjena na ženskim spolnim organima (miomi, ranice, upale i dr.) kao čaj i sredstvo za ispiranje.

Pri upotrebi ruse treba biti veoma oprezan. Za unutrašnju upotrebu koristi se samo osušena biljka i to sa pauzama: tri tjedna se koristi, a jedan pauzira. Dnevna doza dobro osušene biljke je 2-4 g i u tim, terapeutskim dozama, ne postoji mogućnost trovanja.