Petrovac
Agrimonia eupatoria
Koristi se:
Za bolje varenje, kod proliva, za pojačano lučenje žuči, kod uroloških problema, malokrvnosti, upale grla, bešike, creva, za zarastanje posekotina, proširenih vena, reumatizma, gihta, za otklanjanje polipa u grlu i crevima.
Upotreba:
Jedna kašika usitnjene biljke preliti sa 100ml vrele vode, posle 20 minuta ocediti i piti 14 dana pre jela.
Dragica Milšević
381 (0) 62 1133208
Петровац (биљка)
Из Википедије, слободне енциклопедије
За друга значења, погледајте Петровац (вишезначна одредница).
 Agrimonia eupatoria | ||||||||||||||||||
| Систематика | ||||||||||||||||||
| ||||||||||||||||||
| Биномијална номенклатура | ||||||||||||||||||
| Agrimonia eupatoria L., 1753 | ||||||||||||||||||
| Екологија таксона | ||||||||||||||||||
| Животна форма: H (хемикриптофита) | ||||||||||||||||||
Петровац (рањеник, трава целог света, ситни чичак, мали чичак, чичак, март, руричица, турица, џигеричњак), лат. Agrimonia eupatoria, биљка је из породице ружа (Rosaceae).
Научно име (биномијална номенклатура) дато је:
- за род од грчке речи agros = поље и mone или meno што значи место, станиште;
- за врсту од грчке eupatorium у част Митридата Еупатора, понтског владара који се у I веку п. н. е. бавио изучавањем лековитих биљака.
- Синоними:
- Agrimonia procera Wallr.
- Agrimonia odorata auct. non Mill.
Опис биљке[уреди]
Стабљика је неграната, израста из приземних листова који образују розету и достиже висину до 1m. Остали листови на стаблу су наизменично перасти и по ободу грубо назубљени. Читава биљка је покривена длачицама. Цветови су петоделни и сакупљени на врху стабла у густе, класолике гроздове жуте боје. Биљка цвета од VI do IX месеца.
Станиште[уреди]
Петровац је веома распрострањена биљка у Европи и на Балкану и најчешће се може наћи у брдско-претпланинским пределима. Погодују јој сува и осунчана места каква су она поред листопадних шума, на међама, поред шибљака или на ливадама, пољима и слично.
Хемијски састав лека[уреди]
Као лек се користи цео надземни део биљке у цвету (Agrimoniae herba) који се сакупља на самом почетку цветања.
Садржи највише танина (до 21%) па се сматра типичном танинском биљком. Поред тога биљка је богата још и:
- органским киселинама: никотинском, палмитинском, стеаринском и кременом;
- витаминима: Ц, Б1 и К
- флавоноидима: апигенином, кверцетином и др.
- тритерпене
- горким материјама;
- етарским уљем (око 2%) и др.
Употреба[уреди]
Као типична танинска биљка употребљава се код дијареје, унутрашњих крварења и за справљање декокта за испирање уста и грла. Осим тога добра је и за смиривање цревних колика, а помаже и код упале мокраћних путева и уопште код проблема у мокрењу. неки народи је користе за лечење различитих кожних болести какве су нпр. алергијске реакције, младалачки дерматитис и др.
Нема коментара:
Постави коментар